Sanja Petrović je prava pesnikinja, žena koja piše baš tu žensku poeziju koja se lako čita i lako razume kad imate čisto srce i dušu koji, baš kao i Sanjina poezija pripadaju ljudima koje je samo ona odabrala da je vole. Voleti može svako, ali Sanju i njenu poeziju samo onaj kojega Sanja sama i njena poezija odaberu. Onaj ko to uspe može sebi da čestita, jer biti i živeti sa ovom Sanjom sanjalicom je, ne samo čast, već i privilegija, a to razume svako kome je porodica na PRVOM MESTU u životu i kao oslonac i kao podrška.

prof. Nera Legac Rikić

Prvo naiđe bol. Ljubavni uglavnom. Retki srećnici, ili nesrećnici, imaju dar da takvu bol isfiltriraju kroz penkalo na papir. Pesma se rodi. I onda se, poput neželjenog deteta, krije od očiju drugih. Ali i pesme, kao deca, rastu. I jednoga dana prerastu stvaraoca. A i sam stvaraoc ih, poput brižnih roditelja, spreme za prvi izlazak u svet. Ovakva priča je uobičajena za ljude sa darom. Ali i među takvima ima razlike. Postoje, naime, oni koji su plodni. Na koji način? E, pa takvi ljudi, kada stvore pesmu, kao da stvore seme. Seme iz koga će isklijati neki prelepi cvet, a vetar će seme tog cveta odneti dalje i... sve iznova.
Sanja Petrović je plodna žena. U svakom pogledu. Ko je poznaje lično, zna da je sem tri predivne devojčice, koje čekaju da odrastu i da nastave njenim materinskim stazama, stvorila i da i dalje stvara pesme koje cvetaju. Pesme koje teraju druge, bez prisile, da stvaraju.
Sanjine pesme su putokaz...

Igor Stanković – Zmaj Vranjski, pesnik

Da bi se shvatila poetika i smisao stvaralaštva Sanje (Đuran) Petrović, mora se imati prefinjeni odnos shvatanja stihova i poruka koje se sa lakoćom prepliću i ostaju prikrivene zbog same ležernosti i bez htenja da vrše pritisak da se mora misliti kako ona hoće. Već u prvoj knjizi ”Maska u ogledalu” ova pesnikinja, koja je tek zakoračila ne samo u svet pesništva već i po godinama svog života, ostavlja tragove koji su ne samo vredni pažnje već zahtevaju ozbiljniji pristup za proučavanje. Koliko su snažni govori nam i sam njen rad u ostalim knjigama (tri) koje su ogledalo osećajne ljubavi u našem vrlo surovom životu. Njene knjige su udžbenici mladim pesnicima i opomena starijim koji su već puni sebe i odišu samosvojstvenom prazninom.

Boro Latinović, književnik

Radim nešto. Odjednom se setim Sanje. Otvorim njenu knjigu poezije ”Vreme je kao harmonika” i pročitam bilo koju pesmu – svejedno je – sve je život!
P.S. Sanja – i na javi sanja. Sanja – i u snu nešto radi. Sanja poezijom rešava stvari!

Ljiljana Petrović, kantautorka